Zakon o nasleđivanju

 Glava prva

OPŠTE ODREDBE

Predmet nasleđivanja

Član 1

Nasleđuje se zaostavština.

Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.

Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica.

Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.

Osnovi nasleđivanja

Član 2

Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).

Sposobnost za nasleđivanje

Član 3

Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti.

Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo.

Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.

Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja.

Nedostojnost za nasleđivanje

Član 4*

Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je):

1) onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao;

2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio;

3) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao;

4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć;

5) (prestala da važi odlukom USRS).

Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.

Prestanak nedostojnosti

Član 5*

Ostavilac može oprostiti nedostojnost.

Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje.

Položaj potomaka nedostojnog

Član 6

Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.

Nasledna prava stranaca

Član 7

Strani državljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i domaći državljani, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

Glava druga

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONA

 

I ZAKONSKI NASLEDNICI

Krug zakonskih naslednika

Član 8

Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.

Nasleđuje se po naslednim redovima.

Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.

Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

1. Prvi nasledni red

Ostaviočevi potomci i bračni drug

Član 9

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.

Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.

Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Pravo predstavljanja

Član 10

Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.

Ako ostavilac nema potomstva

Član 11

Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

2. Drugi nasledni red

Ostaviočev bračni drug i roditelji

Član 12

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.

Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočevi roditelji imaju potomstva

Član 13

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.

Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci, onako kako je određeno u prethodnom stavu.

Ako ostaviočev roditelj nema potomstva

Član 14

Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako je određeno u prethodnom članu.

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva

Član 15

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

3. Treći nasledni red

Ostaviočevi dedovi i babe

Član 16

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.

Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

Prava dede i babe iste loze

Član 17

Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove.

Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.

U svemu ostalom što se tiče naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe pravila po kojima nasleđuju ostaviočevi roditelji i njihovi potomci.

Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva

Član 18

Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je određeno u prethodnom članu.

4. Četvrti nasledni red

Ostaviočevi pradedovi i prababe

Član 19

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.

Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.

Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug, ako je predak ostaviočev.

Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze.

Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.

5. Ostali nasledni redovi

Ostaviočevi ostali preci

Član 20

Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

6. Republika Srbija kao zakonski naslednik

Kad i kako Republika Srbija nasleđuje

Član 21

Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika.

Republika Srbija ne može se odreći nasleđa.

Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.

II POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE

1. Ostaviočev bračni drug

Kada bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja

Član 22

Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja:

1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana;

2) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka;

3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.

a) Povećanje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu

Uslovi

Član 23

Kad je pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda a nema nužnih sredstava za život, bračni drug može u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici.

Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, bračni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

Pri odlučivanju sud naročito ceni dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga, imovno stanje i sposobnost za privređivanje bračnog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavštine.

Nenasledivost prava

Član 24

Ako bračni drug umre pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.

Preinačenje i ukidanje doživotnog uživanja

Član 25

Bračni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu.

Kad se promene prilike zbog kojih je bračnom drugu pripalo doživotno uživanje ili renta, sud može, na zahtev ostalih naslednika, doživotno uživanje ili rentu ukinuti.

Pri odlučivanju sud naročito ceni lično, bračno i imovno stanje bračnog druga i ostalih naslednika.

b) Smanjenje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu

Uslovi

Član 26

Kad je bračni drug pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda, a ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati smanjenje naslednog dela bračnog druga do četvrtine zaostavštine ako zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vremena.

Pri odlučivanju o obimu smanjenja naslednog dela bračnog druga sud ceni vrednost ostaviočevih nasleđenih dobara i dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga.

Deo za koji je nasledni deo bračnog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.

Nasledivost prava

Član 27

Ako naslednik koji nije zahtevao smanjenje naslednog dela bračnog druga umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim potomcima, ako su njegovi naslednici, u roku od šest meseci od njegove smrti.

Pravo bračnog druga na izbor i nenasledivost prava izbora

Član 28

Sve dokle se ne reši o zahtevu ostalih naslednika bračni drug može umesto nasleđa u svojinu izabrati doživotno uživanje na polovini zaostavštine.

Ako bračni drug umre pre davanja izjave o izboru, njegovi naslednici mogu naslediti samo u svojinu.

Izjava o izboru i njen poništaj

Član 29

Ako je izjava o izboru data pod uslovom ili rokom, smatraće se da ni uslov ni rok ne postoje.

Izjava o izboru ne može se opozvati, ali se može poništiti ako je posledica prinude, prevare, pretnje ili zablude.

Ako se posle okončanja postupka za raspravljanje zaostavštine pronađe nova imovina, već učinjeni izbor proteže se i na tu imovinu.

Preinačenje doživotnog uživanja u rentu

Član 30

Bračni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu.

2. Ostaviočevi roditelji

Uslovi za povećanje naslednog dela roditelja

Član 31

Kad su pozvani na nasleđe sa ostaviočevim bračnim drugom a nemaju nužnih sredstava za život, ostaviočevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio bračni drug.

Ako je zajednica života ostaviočevih roditelja trajno prestala, roditelj koji nema nužnih sredstava za život, a zajednica života nije prestala njegovom krivicom, može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio drugi ostaviočev roditelj.

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, roditelj koji nema nužnih sredstava za život može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili potomci drugog roditelja.

Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostaviočevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

Šta sud naročito ceni

Član 32

Pri odlučivanju o zahtevu ostaviočevih roditelja, sud naročito ceni imovno stanje i sposobnost za privređivanje roditelja, ostaviočevog bračnog druga i potomaka roditelja koji ne može ili neće da nasledi, dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga i vrednost zaostavštine.

Nenasledivost prava

Član 33

Ako ostaviočevi roditelji umru pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njihove naslednike.

3. Usvojenik

Usvojenik iz potpunog usvojenja

Član 34

Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasleđuju usvojioca i njegove srodnike isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje i njihove srodnike.

Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleđuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovi nasleđuju usvojenika i njegove potomke.

Usvojenik iz nepotpunog usvojenja

Član 35

Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci, nasleđuju samo usvojica isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograničena ili isključena.

Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleđivanju između usvojenika i njegovih krvnih srodnika.

Član 36

Usvojenik iz nepotpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleđuju usvojioca ako je usvojilac bio podneo zahtev za prestanak usvojenja a posle njegove smrti se utvrdi da je zahtev bio osnovan.

4. Usvojilac

Usvojilac iz potpunog usvojenja

Član 37

Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleđuju usvojenika i njegove potomke isto kao što roditelji i njihovi srodnici nasleđuju svoju decu i njihove potomke.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja

Član 38

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasleđuju usvojenika.

Izuzetno, ako usvojilac nema nužnih sredstava za život a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda, usvojilac može u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati doživotno uživanje na delu zaostavštine ako pri usvojenju nisu bila isključena usvojenikova nasledna prava.

Pri odlučivanju sud ceni dužinu trajanja usvojenja, obim usvojenikovih naslednih prava, vrednost zaostavštine i imovno stanje naslednika pozvanih na nasleđe.

Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasleđivanje, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.

 

Naši Agenti za nekretnine

Ime i prezime: Mirjana Bičanin, Vlasnik
Telefon: 063/106-3621
Ime i prezime: Đina Mandić, Vlasnik
Telefon: 063/111-9000
Ime i prezime: Dragan Mitrović, Menadžer prodaje
Telefon: 063/10-626-70
Ime i prezime: Dragica Milić, Administrator
Telefon: 021/472-4444 0659790409
Ime i prezime: Daniel Janjić, Agent prodaje
Telefon: 062/445-981
Ime i prezime: Milana Adamović, Agent
Telefon: 064/426-2005
Ime i prezime: Stanislava Čavić
Telefon: 0644867110
Ime i prezime: Cvetanka Janjić
Telefon: 063559262

Da biste se lakše odlučili, dodajte uži izbor u "Listu želja". Kliknite na dugme pored naslova nekretnine.